VetGate veterinarska ambulanta

Naše radno vreme je sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, narednih 100 godina! mr sci. Darko Zupanc, DVM Milena Milošević, DVM 065/24 37 114 065/24 37 112 011 24 37 112 011 30 89 172 Nalazimo se u Debarskoj ulici broj 28 (na granici Vračara i Voždovca), sa dovoljno slobodnog parking prostora. Veterinarska ambulanta VetGate od svog osnivanja do danas svojim radom garantuje stručnost, ljubaznost, savremene i profesionalne usluge. Cilj nam je da Vaše poverenje opravdamo i ubuduće. Tim veterinarske ambulante spreman je za svaku saradnju na planu zdravstvene zaštite Vaših ljubimaca. Zdravstvenu negu Vaših ljubimaca pružamo i u kućnim uslovima. Oko hiljadu registrovanih pacijenata do sada najbolja su garancija naše profesionalnosti. Naša ambulanta je u mogućnosti da pruži sve vrste veterinarskih usluga. • Preventiva, dijagnostika i terapija • Hirurgija • Specijalistički pregledi • Ultrazvuk, EKG, rendgen, endoskop • Hematološka, citološka i druga laboratorijska ispitivanja • Nega, šišanje i priprema za izložbe pasa i mačaka Uvođenje novih dijagnostičkih procedura je jedan od zadataka koji postavljamo pred sobom u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga našim klijentima. Pogledajte cenovnik najčešćih intervencije i moguće načine plaćanja. Zbog interesovanja nekih od vlasnika kućnih ljubimaca, sa ove strane se mogu pogledati neki od slučajeva veterinarske ambulante VetGate. Među predstavljenim slučajevima ambulante VetGate je i ovaj pas koji je zahvaljujući operaciji noge normalno prohodao. Svrha ovog poglavlja je da informiše vlasnike ljubimaca o zahvatima koje je veterinarska ambulanta VetGate u stanju da izvede. Osetljivim osobama i deci ne preporučujemo da pristupaju sledećim stranicama. Osteosinteza Ovom psu je u slomljenu nogu ugrađena metalna potpora, koja mu je omogućila da nakon operacije odmah prohoda. Skidanje kamenca Jedna od češćih intervencija je skidanje kamenca sa zuba psa i mačaka. Kamenac može dovesti do ozbiljnijih bolesti Vaših ljubimaca. Uretrostoma Usled opstrukcije mokraćnog kanala ovom mačoru je onemogućeno mokrenje, a rešenje u tim situacijama je hirurška intervencija. Prolapsus bulbus oculi Tokom igre sa drugim psom je došlo do povrede oka ovog pekinezera. Hirurškim putem mu je povreda sanirana. Dijagnostika Direktna imunofluorescenca u otisak preparatu – ovom metodom vršimo ispitivanja prisustva mikrobioloških agenasa u uzorku. Metoda otkriva pseći parvo virus, pseći Distemper virus, pseći Herpes virus, Panleukopeniju mačaka, FIP – infektivni peritonitis mačaka. Indirektna imunofluorescenca – serološka metoda za detekcije specifičnih antitela na određene agense (Brucella canis) Coombsov test – dijagnostika određenih imunološki posredovanih anemija (FELV) Bakteriološke tehnike – izolacije, determinacije i osetljivosti na antibiotike. Savremene serološke dijagnostičke procedure (ELISA test) predstavljaju jednu od veoma zastupljenih tehnika u svakodnevnoj praksi svih veterinarskih klinika u razvijenim zemljama. Zbog toga uvođenje ove tehnike predstavlja imperativ za naš tim, a eksperimantalna -preliminarna ispitivanja su već u toku. mr sci. Darko Zupanc, DVM Svoje obrazovanje i karijeru razvijao je na veterinarskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao, sada radi u privatnoj veterinarskoj ambulanti VetGate Milena Milošević, DVM Milenino interesovanje se nije završilo na polju hirurguje već se proširilo na primenu kardiologije (dijagnostikovanje i terapija) pasa i mačaka. mr sci. Zoran Damnjanović, DVM Svoju dugogodišnju karijeru je započeo na fakultetu u Beogradu, na mestu asistenta. Specijalnost mu je interna medicina a bavi se i hirurgijom. Veljko Nikolin, DVM Po završenom fakultetu radio je u ambulanti VetGate, (gde je ostao spoljni saradnik), kasnije se zaposlio na specijalističkom veterinarskom institutu. Svoje obrazovanje i karijeru razvijao je na veterinarskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao 1996. Tokom dugogodišnjeg rada na fakultetu učestvovao na mnogim razvojnim projektima na polju veterinarske medicine i ultrazvučne dijagnostike, i svojim radom dao doprinos u radu 1. ultrazvučnog kabineta na Veterinarskom fakultetu. Bio je predavač i jedan od osnivača veterinarskog odseka u prvoj školi za primenu ultrazvuka u veterinarskoj medicini. Svojim radom je obrazovao više od 5 generacija mladih dijagnostičara na ultrazvuku. Radom na porodiljskoj klinici veterinarskog fakulteta u Beogradu na mestu asistenta dao je svoj doprinos u razvoju te klinike i edukaciji mnogobrojnih generacija mladih veterinara. Učestvovao je na mnogobrojnim naučnim i stručnim projektima iz oblasti reprodukcije pasa i mačaka. Autor je više od 100 stručnih radova objavljenih u domaćim i stranim stručnim časopisima. Svoj stručni rad i karijeru nastavlja u privatnoj veterinarskoj ambulanti VetGate u Beogradu. Završila je veterinarski fakultet u Beogradu. Učestvovala je u do sada najvažnijem projektu koji je organizovala fondacija za zaštitu životinja Brižit Bardo. Za vreme tromesečnog intenzivnog angažovanja pokazala je značajne rezultate i dala doprinos u smanjenju broja pasa lutalica na beogradskim ulicama. Interesovanje se nije završilo na polju hirurguje već je prošireno na primenu kardiologije (dijagnostikovanje i terapija) pasa i mačaka. Učestvovala je na prvom međunarodnom simpozijumu na polju kardiologije organizovanom u Beogradu. Saradnik je lista "Glas javnosti" u kome je objavila više od 100 popularnih članaka namenjenih edukaciji vlasnika životinja, a tekstove različite problematike objavljivala je i u drugim časopisima. Uzgoj štenaca može biti veoma lepo iskustvo, ali se može pretvoriti i u pravu agoniju. Zbog toga morate biti sasvim sigurni da li zaista želite podmladak svoje kuje. Ženka ulazi u teranje u proseku svakih šest meseci i traje oko tri nedelje. Prvi i najkarakterističniji znak je krvav iscedak iz vagine. On u proseku traje 9 dana (3-17 dana). Za ovo vreme, ženka privlči mužjake, ali nije još spremna za parenje (proestrus faza). Kod većine kuja, ovulacija se javlja dva dana nakon nastupa estrusa, što je oko 12-og dana od početka krvarenja. Optimalno vreme za parenje je oko 2 dana nakon ovulacije (oko 14-og dana nakon nastupa proestrusa) kod većine kuja. Svakako da je ovaj period varijabilan od jedinke do jedinke i iz tog razloga najbolje će biti da se posavetujete sa Vašim veterinarom koji će na osnovu mikroskopskog pregleda vaginalnog brisa i nivoa progesterona u krvnom serumu tačno odrediti optimalno vreme za parenje kod Vaše kuje. Mužjaci se mnogo samouverenije i sigurnije osećaju u poznatom okruzenju i iz tog razloga je primerenije voditi ženku kod mužjaka, gde je svakako on dominantniji. Graviditet kod kuja traje 60-67 dana, a u najvećem broju slucajeva 62 dana. Posle oko 35 dana skotnosti moguće je ultrazvucnom dijagnostikom videti plod. Skotnu kuju hranite nešto kvalitetnijom hranom ali ne treba je preterivati. Obrok treba da je izbalansiran i sa dovoljnim količinama kalcijuma, vitamina i minerala. Kako se približava vreme partusa, možete primetiti promene u ponašanju Vaše ljubimice. Možda će se više maziti ili tražiti da joj posvetite više pažnje. Neke će mozda postati nervoznije. Krajem graviditeta kuja će početi da traži zgodno i sigurno mesto za porođaj. Neke će želeti da budu na miru, ali će većina razmaženijih tražiti konstanto prisustvo i pažnju vlasnika. Svojoj ljubimici možete obezbediti ograđeno mesto u jednom uglu sobe, gde njoj i mladima niko neće smetati. Na pod stavite papir ili neki materijal koji ćete menjati. Većina pasa se ošteni bez problema. Izvesne komplikacije se mogu javiti kod prvorotki, posebno strarijih. Znak uskorog porođaja je uznemirena i nervozna kuja koja se premešta sa mesta na mesto ili se ne odvaja od vlasnika. Uglavnom odbija hranu bar 24h, a siguran znak uskorog partusa je pad temperature za 1-2 stepena. Samo trajanje porođaja vrlo varira, a zavisi od broja, veličine plodova i rase. Ako je porođaj krenuo, a onda stao i ništa se ne dešava neko vreme, odmah se posavetujte se sa veterinarom. Sam izlazak jednog šteneta uobičajeno traje 5-10 minuta od kada proviri. Majka jede posteljicu i oliže mladunče, jer ga tako okupa i osuši, masira, stimuliše cirkulaciju i varenje. Veterinar bi trebalo na kraju da proveri da li su izbačeni svi plodovi i posteljice i da li je leglo u redu. Vaginalni iscedak u narednih 4-7 dana je normalna pojava. Ako potraje duže, konsultujte se sa veterinarom. Starost izražena u ljudskim godinama Vakcinacija - prevencija bolesti Imunološki sitem igra važnu ulogu u održavanju zdravlja Vašeg ljubimca, kao najkompleksini sistem sačinjen od specijalizovanih ćelija i složenih molekula koji štitie organizam od infekcija prouzrokovanih virusima, bakterijama, parazitima i drugim uzročnicima. Vakcine pomažu da se imunološki sistem pripremi za odbranu od invazije mikrooganizama, uzročnika bolesti. Vakcine sadrže antigen - složeni molekul koji imuni sistem može da „vidi“ i na taj način imuni sisitem se upoznaje sa mogućim napadačem. Kada se vakcina aplikuje Vašem ljubimcu, imuni sistem nakon nekoliko dana obezbeđuje solidnu odbranu organizma, ali ako duže vreme organizam nije izložen tom antigenu, imuni istem redukuje svoju odbranu, ali ne i u potpunosti. Ako Vaš ljubimac bude izložen prouzrokovačima bolesti, imuni sistem je pripremljen i uspešno će odbraniti organizam i ublažiti eventuane znake infekcije. Nakon nekog perioda, ukoliko organizam nije ponovo vakcinisan (revakcinaisan) odbrana se smanjuje i informacija o zadatom antigenu putem vakcine smešeta se u posebne segmente imunog sistema zadužene za pamćenje. Ponovne vakcinacije koje slede nakon mesec dana imaju zadatak da simuliraju prodor prouzrokovača bolesti u organizam i na taj način utiču na efikasniju reakciju imunološkog sistema u odbrani oranizma. Postoji opravdan razlog iz kojeg proističe da se mladunci moraju tri puta vakcinisati u razmacima od po mesec dana. Mladunce ne treba vakcinisati pre 6. nedelje Nekoliko časova nakon dolaska na svet, maludinci moraju da posisaju majčino mleko koje je tada bogato antitelima. Ta antitela zaštitiće mladunce neko izvesno vreme, ali njihov vek nije dugačak, zato se mladunci vakcinišu oko šeste nedelje. Ukoliko se vakcinišu ranije antitela koja su u organizmu neutralisaće vakcinalni antigen i ovaj neće uspeti da ispuni zadatak stimulacije imuniteta. Na taj način mladunče neće imati odgovarjuči nivo imunološke rakcije, a samim tim i odgovarajuču odbranu od infekcije. Mladunci koji su vakcinisani u prvom mesecu života zasiguno nisu vakcinisni na pravi način. Reakcija mladih na vakcinu Vakcine koje se pravilno aplikuju i za to u odgovarajućem uzrastu nisu opasne za mladunce. Neretko se mogu javiti reakcije koje su bezazlene, mladunče može da dobije malu teperaturu, da je neveselo i da izmeni apetit. Takva reakcija traje jedan dan nakon apikacije vakcine. Mnoge vakcine protiv bolesti radi kojih se mačke i psi i vakcinišu ostavljaju dobar i dugotrajan imunološi odgovor, ali odgovor nije doživotan i iz tog razloga vakcinacija se sprovodi tokom celog života. Možemo izdovijiti nekoliko bitnih bolesti protiv kojih je jedini lek preventiva (vakcinacija), a to su što se tiče mačaka: Panleukopenia (mačiji štenečak); Virusni rinotraheitis; Besnilo; FeLV (mačija leukemija); Hlamidioza; FIP (zapalenje trbušne maramice mačaka); Dermatofitoze (gljivične bolesti kože); Bordetelioza, a kod pasa štenećak, parvoviroza (mačija kuga), infektivno zapaljenje jetre, leptospiroza, veliki kašalj, besnilo. Vakcinacija pasa Štenećak je fatalno oboljenje koje počinje sa respiratornim problemima, a kasnije izaziva slabljenje celog organizma. Karakteriše ga gubitak apetita, iscedak iz nosa i očiju, povraćanje, visoka temperatura, parcijalna paraliza (kao posledica oštećenja nerava). Nema dobrog imuniteta pa pas može ponovo oboleti. Ovo nije bolest samo štenaca kako to neki misle već svih nevakcinisanih pasa. Parvoviroza - mačija kuga je teška dehidratacija nastala usled profuznog krvavog proliva neprijatnog mirisa i upornog povraćanja često je uzrok smrti čak i uz pravovremenu i adekvatnu terapiju. Kompromitovani imuni sistem nije u stanju da se odbrani od bakterijskih i drugih virusnih infekcija i ova bolest neretko „odnosi” i starije pse. Virus izaziva oštećenje srčanog mišića Ikoje se može manifestovati i godinama kasnije. Infektivno zapaljenje jetre - Simptomi mogu biti od diskretnih kao što je neveselost i gubitak apetita do ozbiljnijih kao što je žutica i ascit. Leptospiroza je ozbiljno oboljenje bubrega i jetre. Praćeno je slabošću i poremećajem opšteg stanja organizma. Veliki kašalj je veoma kontagiozno oboljenje traheje i bronha koje rezultira jakim i suvim kašljem. Lako se prenosi među psima direktnim kontaktom ili preko predmeta. Najveću štetu nanose sekundarne (bakterijske uglavnom) infekcije. Corona virus izaziva dijareju slabijeg intenziteta ali se može izkomplikovati infekcijom sa parvovirusom. Uzročnik je i infektivnog peritonitisa. Parainfluenca - uzročnik je mešana bakterijska i virusna infekcija. Ovo veoma zarazno oboljenje koje izaziva slabiju ili jaču inflamaciju traheje, bronha i pluća. Izražen je jak kašalj. Besnilo je najopasnija virusna bolest koja se prenosi i na ljude, pa prema tome spada u grupu zoonoza. Ova virusna bolest po svom ishodu je smrtonosna kako za ljude tako i za životinje. Simptomi ove bolesti su nervni, jer virus napada nervno tkivo. Nesavesno je za vlasnike ako imaju psa ili mačku da ga ne vakcinšu protiv ove bolesti, samim tim jer je to vakcina koja je propisana zakonom kao obavezna. Vakcinacija mačaka Panleukopenija je opasna bolest koja izaziva visoku smrtnost kod mladih mačaka. Ova bolest nije nimalo bezazlena ni za starije mačke. Klinčka slika ove virusne bolesti je standardna za viremiju, dakle prati je visoka temperatura, apatija u nekim slučajevima i iznenadno uginuće. Tokom bolesti zastupljeni su povraćanje i dijareja (proliv). Rinotraheitis je jedna od mnogih opasnih virusnih bolesti gornjeg respiratornog trakta kod mačaka. Ova bolest je toliko opasna da 7 od 10 inficiranih mačaka završava ovu bolest letalno (ugine). Mladunci su visoko rizična grupa koja lako može da oboli, ali isto tako i veoma stare mačke mogu da obole od ove bolesti. Kod onih jedinki koje su zahvaljujući sopstvenoj otpornosti i dobroj kondiciji uspeli da prebole ovu bolest, virus može da ostavi trajne poremećaje u motorici. FeLV mačija leukemija, takođe virusna bolest se karakterše poremećajem stvaranja belih krvnih zrnaca i samim tim smanjenje njihovog broja u krvotoku. Pad njihovog broja za posledicu ima smanjenu otpornost prema bakterijskim infekcijama. Virus se iz obolelih mačaka u spoljnu sredinu izlučuje putem pljuvačke i nosnog sekreta. Rizična grupa su mačke koje povremeno izlaze van kuće i kohabitiraju sa obolelim mačkama. Mladunci od 4 nedelje i više mogu biti inficirani od strane obolelih roditelja. Hlamidioza oboljenje respiratornog trakta prouzrokovana bakterijom Chlamidia psittaci - Ovo obolenje karakteriše se pojavom nosnog iscetka koji je bele ili bledo žute boje. Ovo oboljenje prenosi se kapljičnom infecijom u direktnom kontaktu bolesne i zdrave jedinke. Vakcinacija nema mogućnost da zaštiti jedinku tokom infekcije. Vakcina protiv besnila i osnovna vakcina protiv psećih, odnosno mačećih bolesti se ponavljaju jednom godišnje, svake godine. Dehelmintizaciju treba sprovoditi na 3 do 4 meseca. Ektoparazitike koristiti u skladu sa napomenom proizvođača (frontline - 1 x mesečno). Adekvatna profilaxa će Vašem ljubimcu omogućiti dug i kvalitetan život a Vas poštedeti sekiracije i neplaniranih troškova. II - IV godina U drugoj godini uzrasta se psi i mačke potpuno formiraju. Tada treba razmotriti eventualnu sterilizaciju, privremenu ili stalnu. Ovo je vreme najvećeg uživanja i uz redovne vakcinacije i tretiranje životinje protiv endo i ektoparazita ne treba očekivati veće zdravstvene probleme. Od IV godine Treba sprovoditi redovne sistemske preglede koji podrazumevaju specijalističke preglede kao što su: analize krvi, EKG preglede, Ro i UZ preglede kao i kompletan internisticki pregled s vremena na vreme. Na taj način ste u mogućnosti da preventujete i uspešnije lečite eventualne probleme kod svog ljubimca. Od VI godine - Artritis U zavisnosti od rase, genetske predispozicije ali i Vaše brige o svom kućnom ljubimcu mogu početi da se javljaju različiti zdravstveni problemi. Tu su na prvom mestu ginekološki problemi kod nesterilisanih kuja, a uz njih i neretki tumori mlečne žlezde (ili onkološki problemi). Kod mužjaka se mogu javiti promene na prostati. Što se tiče lokomotornog sistema, možete zapaziti da se vaš ljubimac opreznije kreće ili “štedi“ noge. Ovo se na prvom mestu odnosi na veće rase pasa ali ni manje nisu u potpunosti pošteđene. Postoji više različitih uzoraka i tipova bolova u zglobovima. Uzroci mogu biti raznovrsni: starost, povrede, infekcije, genetika (na primer, nemački ovčari, labrador retriveri i druge veće rase su predisponirani za artritise). Artritis u svim svojim formama je slabljenje organizma. Kosti sa zglobovima čine jak skelet koji drži celo telo. Zaštitnik zglobova i krajeva kostiju je hrskavica. Zdrava hrskavica omogućava da kosti normalno funkcionišu i glatko prelaze jedna preko druge. Kod osteoartritisa površinski sloj hrskavice puca i troši se brže. Tada kost naleže jedna na drugu; to uzrokuje bol, može doći do oštećenja kostiju i gubi se njihov normalan oblik i pokretljivost. Promene nastaju i u samom zglobnom prostoru, izazivajući jak bol. Od VIII godine – bolesti srca Baš kao i kod ljudi, sa godinama pojedini organi gube na vitalnosti, što se ogleda na kompletno zdravstveno stanje Vašeg ljubimca. U ovom periodu dosta su česta srčana oboljenja, posebno pasa i to mužjaka. Slabost srčanih zalistaka je češća pojava kod manjih rasa, a prošireno srce se javlja kod većih rasa. Za razliku od nekih respiratornih ili digestivnih problema vlasniku kućnog ljubimca, srčane bolesti često nisu prepoznatljive na prvi pogled. Mogu biti primećene za vreme rutinskog pregleda ili ako je ljubimac doveden zbog kašlja, zamaranja ili nekih drugih simptoma. Upravo iz tog razloga redovne posete veterinaru su veoma važne kako zbog ranog otkrivanja srčanih bolesti, tako i za terapiju i praćenje životinja kod kojih su već utvrđene i često mogu spasiti Vašeg ljubimca. Bolesti srca mogu biti urođena ili češće stečena, koja se uglavnom razvijaju u srednjem dobu. Kod prvog tipa, srčani zalisci gube sposobnost da se pravilno zatvaraju i prouzrokuju poremećaj krvotoka, a kod drugog misićni zid srca postaje tanji i slabiji. Oba tipa se vremenom razvijaju i uzrokuju ozbiljno oštećenje srca. Slabost srca nastaje usled nemogućnosti srca da pumpa krv brzinom i obimom koji je organizmu neophodan. Organizam se trudi da to kompenzuje na taj način da nekada bolesno srce radi jače nego zdravo. Vremenom ovo dovodi do još većeg oštećenja srca. Rutinske kontrole su veoma važne za rano otkrivanje srčanih ali i drugih oboljenja kod pasa i mačaka. Najčešće vlasnici ne vode svog ljubimca kod veterinara sve dok se ne pojave simptomi bolesti kao znaci težeg oštećenja srca, kada može da bude kasno, a to važi za sve bolesti. Redovne kontrole podrazumevaju obavezno merenje krvnog pritiska. Visina krvnog pritiska nam može poslužiti kao rani znak neke bolesti. Iz tog razloga veoma je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Sa godinama, može se desiti da se Vaš ljubimac iz više razloga manje kreće, što može dovesti do toga da postane skloniji gojenju. Zdrav način života, izbalansirana ishrana i dosta kretanja od najranije dobi vrlo često mogu sprečiti da se kasnije tokom života razvije neko oboljenje.

Dobrodošli. Za pokretanje naše Flash prezentacije kliknite na link. E n t e r
Adresa: Debarska 28, 11000 Beograd ambulanta@vetgate.co.yu	Telefoni: 011/24 37 112 011/30 89 172	Dežurni telefoni 0-24: 065/24 37 114 - mr sci. Darko Zupanc, DVM 065/24 37 112 - Milena Milošević, DVM

Parenje kuja Uzgoj štenaca može biti veoma lepo iskustvo, ali se može pretvoriti i u pravu agoniju. Zbog toga morate biti sasvim sigurni da li zaista želite podmladak svoje kuje. Ženka ulazi u teranje u proseku svakih šest meseci i traje oko tri nedelje. Prvi i najkarakterističniji znak je krvav iscedak iz vagine. On u proseku traje 9 dana (3-17 dana). Za ovo vreme, ženka privlači mužjake, ali nije još spremna za parenje (proestrus faza). Kod većine kuja, ovulacija se javlja dva dana nakon nastupa estrusa, što je oko 12-og dana od početka krvarenja. Optimalno vreme za parenje je oko 2 dana nakon ovulacije (oko 14-og dana nakon nastupa proestrusa) kod većine kuja. Svakako da je ovaj period varijabilan od jedinke do jedinke i iz tog razloga najbolje će biti da se posavetujete sa Vašim veterinarom koji će na osnovu mikroskopskog pregleda vaginalnog brisa i nivoa progesterona u krvnom serumu tačno odrediti optimalno vreme za parenje kod Vaše kuje. Mužjaci se mnogo samouverenije i sigurnije osećaju u poznatom okruzenju i iz tog razloga je primerenije voditi ženku kod mužjaka, gde je svakako on dominantniji. Graviditet kod kuja traje 60-67 dana, a u najvećem broju slucajeva 62 dana. Posle oko 35 dana skotnosti moguće je ultrazvucnom dijagnostikom videti plod. Skotnu kuju hranite nešto kvalitetnijom hranom ali ne treba preterivati. Obrok treba da je izbalansiran i sa dovoljnim količinama kalcijuma, vitamina i minerala. Kako se približava vreme partusa (porođaja), možete primetiti promene u ponašanju Vaše ljubimice. Možda će se više maziti ili tražiti da joj posvetite više pažnje. Neke će mozda postati nervoznije. Kraj graviditeta i partus Krajem graviditeta kuja će početi da traži zgodno i sigurno mesto za porođaj. Neke će želeti da budu na miru, ali će većina razmaženijih tražiti konstanto prisustvo i pažnju vlasnika. Svojoj ljubimici možete obezbediti ograđeno mesto u jednom uglu sobe, gde njoj i mladima niko neće smetati. Na pod stavite papir ili neki materijal koji ćete menjati. Većina pasa se ošteni bez problema. Izvesne komplikacije se mogu javiti kod prvorotki, posebno strarijih. Znak uskorog porođaja je uznemirena i nervozna kuja koja se premešta sa mesta na mesto ili se ne odvaja od vlasnika. Uglavnom odbija hranu bar 24h, a siguran znak uskorog partusa je pad temperature za 1-2 °C. Samo trajanje porođaja vrlo varira, a zavisi od broja, veličine plodova i rase. Ako je porođaj krenuo, a onda stao i ništa se ne dešava neko vreme, odmah se posavetujte se sa veterinarom. Sam izlazak jednog šteneta uobičajeno traje 5-10 minuta od kada proviri. Majka jede posteljicu i oliže mladunče, jer ga tako okupa i osuši, masira, stimuliše cirkulaciju i varenje. Veterinar bi trebalo da na kraju proveri jesu li izbačeni svi plodovi i posteljice i da li je leglo u redu. Vaginalni iscedak u narednih 4-7 dana je normalna pojava. Ako potraje duže, konsultujte se sa veterinarom. Porođaj kuja Šta je nepostredan uvod u porođaj je pitanje koje mnogi početnici postavljaju. Najpouzdanija je kontrola telesne temperature i njeno oscilovanje. Obzirom da graviditet traje 63 +/- 5 dana, dobro je pratiti telesnu temperaturu već od 58-og dana. Normalna telesna temperatura iznosi 38-38.5°C. Uoči samog porođaja, temperatura počinje da pada skoro za čitav stepen, a nekad i više. Veliki broj pasa je zadržao instikte, pa porođaj počinje da se odvija od kasnih popodnevnih sata pa sve do jutra kada se i u prirodi svi zvukovi utišaju, obezbeđujući mir budućoj majci. Prvi znaci početka porođaja Pucanje plodovog omotača je prvi vidljivi znak početka porodjaja, a rezultira izlaskom potpuno bezbojne i bezmirisne tečnosti. Ova tečnost je smeštena u ovojnicu oblika manjeg balona i ima zadatak da se utiskuje u porođajni kanal i širi ga kako bi stvorio potreban prolaz plodu. Sam plod nalazi se u drugom balončiću, a tečnost koja ga okružuje je tamno zelena, skoro crno obojena i nikako ne sme da uplaši vlasnika svojim izgledom. Radi se o amnionskoj i alantoisnoj tečnosti, koje su kod pasa upravo ovako obojene. Plodova voda je najava plodova. Nastupaju kontrakcije koje rezultiraju prolaskom ploda kroz vaginalni kanal. Kod pasa je u normalnom porođaju potpuno svejedno da li se radi o prednjem ili karličnom položaju šteneta. Ukoliko je štene izašlo iz porođajnog kanala, ono može biti sa posteljicom ili bez nje. Majka brine za sve Ako je sve u redu, majka je ta koja prekida pupčanu vrpcu, pojede posteljicu i pošto oliže štene, pomera ga prema grudima da bi ono počelo da sisa. Majka lize štenad iz više razloga. Prvi je podsticanje izlaska tečnosti koju štene aspirira, a drugi je podsticanje rada creva i izbacivanje prve stolice. Stručna pomoć Veliki je procenat keruša koje se štene same. Sa druge strane, često se dešava da vlasnici prekasno zatraze stručnu pomoć. Smatra se da, ukoliko se bazalna temperatuta vrati na normalu, signal za porođaj je izostao i mora se intervenisati. Razlozi mogu da budu razni: uginuće jednog ili više plodova, uvrtanje ili torzija gravidne materice, a nekad plod koji se pokrenuo iz jednog materičnog roga umesto u porođajni kanal prođe delom tela u suprotni materični rog, pa pod obostranim delovanjem kontrakcija oba roga se zaglavi i izostaje porođaj. Svakako da je bitno u ovakvim situacijama pozvati stručnjaka, a vremenski interval od pucanja vodenjaka i nepojavljivanja ploda iznosi dva sata. Ovo je neko optimalno vreme do kada se smatra da postoji šansa da se kuja sama ošteni. Izostanak porođaja u periodu od dva sata od pucanja vodenjaka znači da je neophodno akuširanje. Pomoć stručnjaka je neophodna i kada sam izlazak šteneta traje duže od 5 do 10 min, ako majka pokazuje iznenadnu slabost ili je prisutna sveža krv iz vagine duže od 10 minuta. Završetak porođaja Prepoznavanje završetka porođaja moze biti laičko ili palpacijom preko stomaka, ali tek nakon više od 12h, kada nastupa involucija materice, isticanje plodovih tečnosti i praznjenje bešike. Osim spoljašnjeg pregleda, preporučuje se pregled ultrazvukom kada se sa apsolutnom sigurnosću utvrdjuje status materice. Njime se otkrivaju i eventualno zaostale posteljice, koje mogu biti uzrok pojave materične infekcije. Moguće komplikacije Ukoliko se neposredno posle štenjenja javi visoka temperatura praćena i povraćanjem, uzrok treba traziti u zaostalim posteljicama ili njihovim delovima. Ako se ne interveniše na vreme, može doći do sepse. Vaginalna sekrecija je normalna pojava narednih 4-7 dana, ali ukoliko ne prestane i posle tri nedelje posle štenjenja, opasnosti su velike jer to znači da se materica nije vratila u svoje prvobitno stanje i da je otvorena za nastajanje raznih infekcija Nega štenaca U narednom periodu majka će većinu vremena provoditi se mladima. Štence treba proveravati na nekoliko sati, da bi bili sigurni da su na toplom i da jedu. Majku takođe treba kontrolisati, da li ima mleka i kako izgleda. Ako majka nije stalno sa štencima, mora se voditi računa o temperaturi. Ako primetite da su hladniji bez oklevanja ih morate zagrejati. Svakako da temperatura treba da je viša ukoliko je kutija u kojoj se nalaze štenci veća i oni nisu zbijeni. Promene u ponašanju kuje Neke kuje se mogu neobično ponašati ukoliko procene da su štenci u opasnosti. Sigurnije će se osećati ako je svetlo malo slabije a oni ušuškani. Promene u ponašanju su češće kod prvorotki i može se desiti da sakrivaju štence čak i od vlasnika. Ovo može biti opasno jer kuja štence može odneti na neko hladno i opasno mesto. Dešava se i da kuja ubije porod da bi ga zaštitila od opasnosti. Nekada je sigurnije ovakvu kuju odvojiti od štenaca. Prve dve nedelje štenci 90% vremena spavaju ili jedu. Ako plaču za vreme ili posle hranjenja, možemo posumnjati na bolest. Ne treba zanemariti činjenicu da su prvih nekoliko dana oni veoma osetljivi. Sa druge strane, može se desiti da je kuja bolesna ili da nema dovoljno mleka. Tada mladunce treba prehranjivati na 3 do 4 sata, mlekom zagrejanim na 36 do 37 stepena. Kada navrše 3 nedelje hraniti ih na 6 do 8 sati. Prve dve nedelje Prve nedelje štenci zahtevaju veoma malo nege, jer majka brine o njima. Rađaju se slepi ali progledaju sa 7 do 14 dana. Ako oko suzi ili je slepljeno, možete pomoći štenetu tako što ćete veoma nežno komadićem vate pokušati da mu otvorite kapke. Ako primetite crvenilo ili gnoj obratite se veterinaru. Isto učinite i u slučaju da štene ni posle 14 dana nije otvorilo oko. U toku prve nedelje trebalo bi da udvostruče težinu. Sa dve nedelje pokušavaju da hodaju, sa tri im to polazi za rukom a sa četiri oni trče i igraju se. Posle treće nedelje Posle treće nedelje starosti mogu da počnu da jedu čvrstu hranu koju treba postepeno uvoditi. Svakako da ne treba prekidati sa mlekom koje je i dalje osnovna hrana. Imunitet Štenci su zaštićeni kratko vreme posle rođenja. Antitela od majke pasiraju placentu i ulaze u cirkulaciju šteneta. Mleko koje se luči prvih par dana se zove kolostrum i ono sadrzi veliki broj zaštitnih materija koje majka prenosi na neotporne štenče i tako ih indirektno štiti od bolesti koje bi ih mogle zadestiti u prvim danima.života. Ono je bogato i solima koje ujedno služe mladim kucama da ih „počiste” od zaostalog izmeta (mekonijuma) koji se u njima nalazi posle porođaja. Iz ovih razloga je neophodno da štene posisa kolostrum. Vakcinacija štenaca - Značajna antitela poreklom od majke traju kratko, svega oko nedelju dana. Posle ovog perioda, štene je prijemčivo za razne bolesti. Vakcinaciju treba sprovesti izmedju 6. i 8. nedelje starosti. Posle mesec dana je prva revakcina a posle još mesec i druga. Na taj način su mladi zašticeni od štenecaka, hepatitisa, leptospiroze, parvoviroze, corona virusa, parainfluence. Što se tiče ostalih vakcina, i one su dostupne iako veliki broj vlasnika ne zna za njih pa bi o tome mogli da se konsultujete sa svojim veterinarom. Ako iz bilo kog razloga mladunce ne neguje majka, uputno je da ono primi serum sa 2 do 4 nedelje starosti, a posle i vakcinu. Crevni paraziti su vrlo česti kod štenaca. Simptomi su loša kondicija, hronično ređa stolica, gubitak apetita i mršavljenje kao i lošije krzno. Neke parazite mladi „pokupe” od majke a neke prenose buve. Redovnim čišćenjem Vaših novih ljubimaca poštedećete sebe neprijatnosti a njima obezbediti kvalitetniji život. Sada su na tržištu, pored tabletica, sve zastupljenije i paste koje se mnogo praktičnije za aplikaciju. Zašto ženke treba sterilisati? Kod ženki sterilisanih pre prvog teranja praktično ne postoji šansa da se razvije tumor mlečne žlezde. Posle prvog teranja, šansa se povećava na 7%. A posle drugog, rizik raste na 25% (jedan u četiri slučaja). Iz ovoga je lako zaključiti da rana sterilizacija može u potpunosti preventirati verovatan i potencijalno fatalni tumor. Da li je kasno ako je ženka već mala dva teranja? Nikako! Sterilizacija je važna, čak i ako su se razvili tumori, jer su oni često stimulisani estrogenom koga luče jajnici, a kada se oni uklone nema lučenja estrogena. Piometra Piometra je infekcija materice koja se pojavljuje uglavnom u srednjem dobu. Hormon progesteron koji ima ulogu da pripremi matericu za eventualnu trudnoću, i u izvesnoj meri slabi njen imunitet. Zato je lako bakterijama iz vagine da pređu u matericu i izazovu infekciju. Nakuplja se gnoj, izumrlo tkivo i toksini. Bez terapije, uginuće je izvesno. Sterilizacija mora biti urađena što pre da bi se životinja spasla. Treba znati da je ovo vrlo česta pojava kod starijih ženki. Tumori materice Kao i svaki drugi organ u organizmu i materica je podložna promenama (pa i tumuroznim). Bez materice, ne mogu se razviti ni te promene. Ako ste se odlučili za operaciju Vrlo je važno da pacijent (kućni ljubimac) gladuje 24h pre operacije. Anestetici često mogu da izazovu muku, a povraćanje može biti veoma opasno kod sediranog pacijenta. Povraćani sadržaj može da aspirira (udahne) i on može dospeti u pluća. Vodu treba uskratiti minimum 12h pre operacije. Nekada je uputno uraditi i krvne analize, posebno kod starijih jedinki, jedinki kompromitovanog zdravlja ili lošije konstitucije. Nije na odmet i izmeriti TA. Na samom početku postavljamo venski kateter (u potpunosti neinvazivan). Preko njega se direktno u venu aplikuje anestetik, a životinja je tokom cele operacije na infuziji. U tu svrhu moramo da obrijemo mali deo jedne šape. Polako se aplikuje anestetik (sa trankilajzerom) a posle toga se stavlja enditrahealni tubus i životinja “kači” na aparat za inhalacionu anesteziju. Za sve vreme operacije, prati se stanje životinje uz pomoć monitoringa i srca preko EKG-a. Anestezija je balansirana, dovoljna za kvalitetnu operaciju, a sa druge strane u dozama koje obezbeđuju sigurnost. Zatim se prelazi na pripremu operacionog polja (brijanje i dezinfekcija). Sterilizacija je operativni zahvat pri kome se u potpunosti uklanjaju materica i oba jajnika (odgovorni za stvaranje jajne ćelije i ženskih hormona estrogena i progesterona). Materijali koji se koriste u našoj ambulanti su u potpunosti resorptivni što znači da nema skidanja konaca i dodatnog uznemiravanja i traumiranja Vašeg ljubimca. Rana je zaštićena aluminijumskim sprejom i nije potrebno previjanje niti bilo kakva druga briga o njoj. Postoperativno Mi praktikujemo da se odmah nakon operacije i još jedne kontrole rane pacijent prenese kući. To je iz praktičnog razloga, jer je za Vašeg ljubimca mnogo prijatnije da se budi u poznatom ambijentu. Anestetik (koji je humani) ima u izvesnoj meri halucinogerno dejstvo na Vašeg ljubimca, pa se on može uplašiti u nepoznatom prostoru sa stranim mirisima. Čak i kod kuće često se može oglasiti lajanjem, mjaukanjem, stenjanjem ili cviljenjem. To nekada može predstavljati svojevrsni šok za vlasnika, ali svakako da je dobrobit ljubimca na prvom mestu. Naravno, ozbiljniji slucajevi se zadržavaju na opservaciji (hospitalizaciji). Nekim psima i macama prija pažnja i prisustvo vlasnika u ovom periodu, dok drugi više vole da su sami u nekoj mirnoj i tihoj eventualno zamračenoj prostoriji. To ćete zaključiti sami. Važno je da svog ljubimca ne penjete na krevet jer je on u prvo vreme veoma nestabilan (kao pijan) pa se može desiti da padne sa kreveta i ozbiljno se povredi. Iz tog razloga, bolje je da leži na nekoj prostirci na zemlji. Infuzija i anestezija u određenoj meri snižavaju telesnu temperaturu, pa je nekada neophodno da se prostorija u kojoj se on nalazi dodatno zagreje. To treba shvatiti ozbiljno da ne bi došlo do hipotermije. Hranu i vodu ponudite kada se Vaš ljubimac potpuno probudi, a to se vidi po tome što stoji sigurno na nogama, ne tetura se više a treći očni kapak se potpuno vrati. Povratak u normalu Može se desiti da životinja povraća (opet zbog anestetika), ali to ne treba da vas zabrine ako se desi jednom ili dvaput, naravno. Za očekivati je da nema baš najbolji apetit dan ili dva. Dobro je da hrana prvih dana bude nešto mekša i lako svarljiva. Treba izbegavati kosti i hranu koja može izazvati zatvor, jer će i sama životinja zbog bola pažljivije defecirati i ne treba je dodatno opterećivati da ne bi došlo do zatvora. Klistiranje svakako nije jedna od stvari koje želimo u ovom trenutku. Životinja ce lizati ranu, zbog čega neki veterinari koriste Elizabetinu kragnu. Ona nije baš najkomfornija za Vašeg ljubimca, ali zbog prirode šava koji mi postavljamo nije ni potrebna. Ljubimac moze slobodno da liže ranu bez ikakve bojazni za šavove (skriveni su unutra). Što se tiče rane možete primetiti par kapljica krvi. To je normalno, krv potiče iz kapilara koji se kao i kod nas nalaze u velikom broju u koži (i nama curi krv kada se ubodemo ili posečemo). Ako primetite veće količine krvi, bez razmišljanja pozovite! Fizičke aktivnosti u prvih dan-dva treba malo redukovati, ali i sam bol sprečava životinju da skače i čini veće i nagle pokrete, što je jedan od razloga zašto ne koristimo analgetike. Reproduktivni trakt je neaktivan većim delom godine. Aktivan je oko 3 nedelje godišnje, za vreme teranja. To znači da je ženka sterilisana veći deo godine pa je teško da će se promeniti išta u njenom ponašanju. Promena bi se sastojala u tome da Vas neće čekati špalir mužjaka ispred kuće kada krenete u šetnju sa kujom i hor mačora pod prozorom kada je vaša mezimica u teranju. Zubni kamenac Koliko puta vam se desilo da osetite neprijatan miris iz usta vašeg kućnog ljubimca dok se igrate sa njim? Nije retko da vlasnici to opravdavaju kao posledicu hrane koju je konzumirao, ali ako na površini očnjaka i kutnjaka primetite naslage žute ili čak maslinaste boje treba da znate da je to uzrok neprijatnog zadaha. Zubni kamenac koji se pojavio u usnoj duplji vašeg ljubimca nije retka pojava i prisutan je u sedam od deset jedinki starijih od dve godine. Problem zubnog kamenca je direktno povezan sa razvijanjem paradentopatija. Kamenac pod mikroskopom ima izgled sunđera, pun je šupljina i pukotina u koje zalaze delovi hrane prilikom ugriza. To je pogodna podloga za razvoj mikroorganizama koji su normalno prisutni u ustima. Obzirom da su desni u neposrednom kontaktu sa zubima, one prve reaguju zapaljenjem na prisustvo mikroorganizama na zubu i kao posledica dugotrajne upale počinju da se povlače i stvaraju nove površine za taloženje kamenca. Mikroorganizmi stvaraju razne kiseline kao produkte metabolizma koje oštećuju gleđ zuba i time stvaraju ambijent za razvoj karijesa. Nepresušan izvor mikroorganizama može da isprovocira razne upale grla i gornjih respiratornih puteva. Vlasnici ljubimaca takve upale lako saniraju antibioticima ali ove infekcije često recidiviraju jer uzrok nije uklonjen, nego samo njegova posledica. Pored toga mikrooganizmi koji se nalaze u usnoj šupljini, u ili ispod zubnog kamenca mogu lako da dospeju u krvotok, prouzrokuju promene na srčanom mišiću ili njegovim zaliscima, na bubrezima, jetri i u plućima. Zapušteni slučajevi dovode do bola, čak i gubitka zuba. Gubitak zuba je neprijatna stvar za ljude, a još je gora za Vašeg kućnog ljubimca. Naslage kamenca u nastanku se relativno lako skidaju. Ako se natalože slojevi kamenca, on postaje tvrd kao kamen i tada nastaju problemi koji nisu samo estetske prirode. Kada se primeti zubni kamenac neophodno je ukloniti ga. Ultrazvučna metoda je najprimerenija jer ne oštećuje zubnu gleđ, za razliku od mehaničkog skidanja kamenca. Poliranjem zuba njihova površina postaje glatka, čime je otežano zadržavanje plaka i kamenca. Sve više vlasnika održava higijenu usta i zuba svojih ljubimaca. Samo zamislite šta bi se desilo kada ne biste održavali svoju higijenu zuba i usta. Loš zadah, upaljene desni, pokvareni i rasklimani zubi su samo neki od mogućih scenarija. Životinja ne može sama da pere zube i bakterije se nakupljaju, a sekundarno mogu dovesti do niza problema na srcu, bubrezima i jetri. Sa higijenom zuba bi trebalo početi što ranije, najviše zbog stvaranja navike. Postoje četkice u raznim veličinama, kao i širok asortiman pasti za zube. Treba izbegavati paste sa Sodom bikarbonom, detrdžentima ili solima koje se nalaze u Vašoj zubnoj pasti. Dečije četkice su pretvrde za Vašeg ljubimca. Dobra četkica je sa dužom drškom i pod dobrim uglom za lakše pristup svim zubima. Druga varijanta je četkica koja se stavi na prst. Ako nemate četkicu dobro će poslužiti i gaza omotana oko prsta, kojom ćete istrljati zube i desni. U početku, dok se ljubimac ne navikne, naročito ako je reč o starijim kategorijama, koristite gazu. Sledeći korak je četkica, a onda uvedite i pastu kada se ljubimac navikne. Postoji i rasna predispozicija za nastanak periodentalnih bolesti. Manje rase su podložnije jer su im zubi zbijeniji, hrane se kašastijom hranom, za razliku od velikih rasa kojima u kosti zastupljenije u ishrani. Brahicefalične rase (bokser, buldog) iako su veći, imaju zbijenije zube pa su ugroženiji kamencom. I mačiji zubi i desni su slični našim, pa im se ostaci hrane i bakterije nakupljaju i vezuju za površinu zuba, formirajući plak. Zadah iz usta, promene u apetitu ili žvakanju hrane, mrštenje su samo neka od ranih zapažanja koja su bitna kao rani znakovi bolesti desni. Hronična bakterijska infekcija desni izaziva oštećenje srca, jetre, bubrega, sinusnu infekciju, oticanje lica, slabe kosti pa čak i lom vilice. Preventiva je najbitnija - redovno čišćenje zuba. Pravilna ishrana životinje takođe ima veliki uticaj. Ako budete čuvali zube svojih ljubimaca, starost će im biti puno srećnija. Kako napreduje nauka i povećava se znanje o zdravlju životinja uviđamo da propisna higijena usta nije samo da bi dah bio bolji, već je na prvom mestu pružanje kvalitetnijeg i dužeg života vašem ljubimcu. Preduzmite nešto, redukujte bolesti, loš zadah i potencijalnu opasnost. Pas iz komšiluka je povredio prednju levu nogu, što je dokazano rendgenskim snimkom. Odlučili smo se da repoziciju fragmenata uradimo neutralnom pločicom debljine 3,5 mm a dužine 8 cm. Smatrali smo da je to najbolja tehnika, jer takva se tehnika preporučuje i kod pasa u rastu. Tri dana posle operacije pas je prohodao. Skidanje kamenca je preporučljivo ukoliko ste uočili naslage na zubima i neprijatan zadah svog ljubimca. Sedam od deset ljubimaca starijih od 2 godine ima naslage kamenca, koji sekundarno može dovesti do niza problema na srcu, bubrezima i jetri. O higijeni zuba i potencijalnim problemima koje kamenac može da izazove, možete saznati više u sekciji "Saveti" na ovom sajtu. Uretrostoma je relativno čest problem kod mačora. Usled opstrukcije mokraćnog kanala mokraćnim kamenjem otežano je ili onemogućeno mokrenje. Jedino rešenje u tim situacijama je hirurška intervencija. Posle intervencije, mačak nastavlja sa normalnim životom. Pekinezeri imaju povećan rizik, jer su ovoj rasi oči ispupčenije u odnosu na većinu drugih. Pri igri u parku sa drugim psom, ovom pekinezeru je prekinut očni nerv na desnom oku i ono se pomerilo iz ležišta. Da bi se oko vratilo na mesto, kapci su privremeno prišiveni. Otečeno oko će se vratiti na normalnu poziciju, ali se prekinuti živac nažalost neće oporaviti.